Sinoć mi je kazala da želi da nas troje izađemo. drugu ženu. konkretno.

Sinoć mi je kazala da želi da nas troje izađemo. drugu ženu. konkretno. ne par. ne mušku osobu. žensku osobu i tačka. ja sam mislio da je to maska za nešto drugo. nije. ona je sasvim ozbiljna. žena moja, 38, radi u banci, ja 42, mašinski inženjer. Marijin Dvor. dvije curice 7 i 11. tipičan brak, normalan, dosadan ako hoćeš, ali stabilan. problem je što nisam siguran kako ovo razumijem. da li je to za nju ili je to za mene ili je to za nas? ona kaže za nas ali kad pitam šta bi tačno radile njih dvije zajedno bez mene, ona stane. kao da nije razmišljala dalje od ideje. i još jedna stvar. ima žena na poslu, kolega koleginica, koja je nedavno prošla razvod. ja je nikad nisam povezivao sa ovim ali sad razmišljam — da li je tu negdje korijen? ne osuđujem nista. samo želim da razumijem. da li je ovo nešto što je krenulo od neke spoljne situacije ili je u njoj odavno i sad je samo izašlo. razlika je važna. bona, kako da pitam a da ne ispadnem detektiv?