fakat ne znam

fakat ne znam. 11 ujutro, kava ispala iz ruke u kuhinji, plač pet minuta bez razloga, sad pišem ovo dok dijete spava popodnevno. [Ž34], muž [M37], godina dana u lifestyleu, jedno parti za nama (Donji grad, soft swap, sve okej), sad smo trebali na drugo za dva tjedna i ne znam mogu li. Prva nije bila trauma. Bila je samo... drugačija od onoga što mi je glava zamislila. Pretpostavila sam da ću biti uzbuđena ili nervozna ili oboje. Bila sam koncentrirana. Kao na poslu. Kao da sam radila zadatak. Druga žena bila je ljubazna. Drugi muž bio je pristojan. Muž moj je zračio. Sve točno. Ničega lošeg. I dolazim doma i šest tjedana ne mogu ništa. Šest. Nije strah ni krivnja. Nešto je drugo. Možda razočaranje, ali u koga, ne znam. Treba li mi pauza ili treba li mi reći mužu da ovo nije za mene? I ako nije za mene, što sam zapravo tražila godinu dana kad smo se pripremali? Pa ne znam što pitam. Oprostite.