Mlađi tip iz Banovog Brda mi traži 'pomoć za stan', je l' to escort sad [Ž48]

Nataša, 48, razvedena tri godine, deca odrasla. Živim u Beogradu, Banovo Brdo, dobra plata, vlasnica stana. U poslednjih osamnaest meseci sam imala par sastanaka sa mlađim muškarcima, najviše preko Tindera i jedne lifestyle platforme. Generalno 28 do 35, koji vole 'zrele žene'. Zabavljala sam se. Nisam tražila ozbiljno, oni isto. Sve čisto. Pre tri meseca upoznala sam Marka, 31, momak iz Banovog Brda komšiluk. Bio je drugačiji, pametan, čitano, sa karakterom. Posle dva meseca redovnih viđanja, on je počeo da pominje finansijske probleme. Stanodavac mu poveća, mama bolesna u Subotici, posao ne plaća redovno. Polako sam mu davala male sume, 100 evra za lekove mame, 200 za kiriju jednom. Stalno je vraćao 'vraćam ti, da znaš'. Naravno nikad nije vratio. Pre dve nedelje me je pitao 500 evra za polog za bolji stan. Tu sam stala. Pomislila sam, ja mu plaćam život i on mi seksualno odgovara. To se zove escort. Samo bez profesionalne distance. Rekla sam mu da neću, on je odmah promenio ton, postao hladan, ne odgovara više porukama. Iznenadjenje veka, kao da ne vidim šta se desilo. Ali ono što me jede sad je drugačije pitanje. Da li je on od početka glumio, ili sam ja stvarno bila on mu išla na živce a finansije su bili samo glupost. Razlika je suština. Pitam zrelije žene koje su imale slično iskustvo sa mlađima. Postoji li jasna granica gde 'draga pomoć' postaje 'placena seksualnost'? I kako preventirati pre nego što se desi?