Ne mogu da prestanem da mislim na nju i to mi smeta Ne mogu da prestanem da mislim na nju i to mi smeta. Ne treba da bude tako. Pravilo je bilo jasno — bez emocija. Sad sedim u kuhinji u dva ujutru i pijem treću kafu jer ne mogu da spavam. Frižider radi glasno, treba da pozovem majstora. Imam 36. Sa ženom 9 godina. Zvezdara. Ona zna za sve. Mi smo zajedno otvorili odnos pre dve godine, dogovor je bio da je sve slobodno ali da ne padamo u zaljubljenost. Tipičan dogovor. I funkcionisalo je. Do nje. Upoznali smo je preko aplikacije. Sa mužem došla, sva četvorica okupljena u njihovom stanu u Banovom Brdu, sve uobičajeno. Treći put kad smo se videli ona i ja smo ostali na terasi dok su žena moja i njen muž ostali unutra. Pričali smo o knjigama. KNJIGAMA. Ne sviraj violinu, ja ne čitam ozbiljnu literaturu inače. Ona je pokrenula nešto. I sad ja ne mogu da prestanem. Šaljem joj poruke. Ona mi šalje nazad. Ništa neprimereno za sad ali ja gledam telefon na poslu i čekam zvuk. To nije ono što smo dogovorili. Žena moja vidi nešto i pita me jesam li dobro. Ja kažem jesam ali nisam. Pitanje. Da li priznam ženi i prekinem kontakt sa njom. Da li priznam i pustim da odluka bude zajednička. Da li ćutim i nadam se da će proći samo. Iskustva molim.